Šta treba da znate o dijabetesu

Samokontrola glukemije

Kupite samomerač

• Samokontrola je poželjna kod svih dijabetičara, a obavezno kod pacijenata na insulinu
• Kod promene načina života (godišnji odmor, putovanja)
• Promena terapijskog režima
• Pri pojavi nove bolesti, naročito infekcije
• Kod gubitka apetita

Vreme merenja šećera

• Ujutru pre jela tzv.natašte –laboratoriji
• Pre obroka-doručak,ručak,večera
• 2h posle obroka ,tzv.postprandijalna (veći deo dana)
• 3h noću

Dnevni profil glukemije predstavlja najbolji uvid u kretanje glukemije u toku dana i noći i pomaže da se vidi šta se može menjati u kontroli glukemije (ishrana, fizička aktivnost, doza ili vrsta leka ili insulina).
Profil je poželjno kod pacijenata na tabletama raditi najmanje 1dž mesečno na insulinu 1dž u 7 – 15 dana.
Samokontrolu raditi jos 1dž našte nedeljno i 1dž postprandijalno (2h posle obroka) nedeljno. Cilj je da se dostigne nivo šećera u krvi pre obroka <5,5, a 2h posle obroka <7,5 mmol/lit.
Nalaze samokontrole beležiti, da bi imali odgovor.

Kada i zašto imate visok šećer?

– HIPERGLUKEMIJA (prekršaj u ishrani, smanjena fizička aktivnost, infekcija, druge bolesti, nedovoljna doza leka)

Kada i zašto imate nizak šećer?

– HIPOGLUKEMIJA (preskakanje obroka, pojačana fizička aktivnost,visoke doze leka)

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost ima brojne korisne efekte

• pomaže da se osećate snažniji i sa više energije
• da održite normalnu telesnu težinu
• da vaš organizam bolje iskoristi insulin
• da kontrolišete nivo šećera u krvi
• da kontrolišete krvni pritisak
• da smanjite rizik od srčanog oboljenja i šloga
• da budete aktivno pokretni i nezavisni

Fizička aktivnost se dozira kao svaki lek

• učestalost
• intenzitet
• trajanje
• oblik
• vreme kada se vežba

Zavisi od pola, godina starosti, stepena fizičke sposobnosti, opšteg zdravstvenog stanja.

Umerena fizička aktivnost

• Hodanje brzinom 5km/h
• Rad u bašti
• Plesanje
• Korišćenje stepepenica umesto lifta
• Biciklizam 10 km/h

Intenzivna fizička aktivnost

• Trčanje brzinom 9 km/h
• Biciklizam brzinom >10 km/h
• Plivanje slobodnim stilom
• Aerobik
• Brzo hodanje 8 km/h
• Težak rad u bašti
• Košarka

Jednostavna poruka

Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje! Aktivnost 150 min/nedeljno najmanje.

Ishrana

Zdrava ishrana je jedan od najefikasnijih načina kontrole ne samo šećerne bolesti, već i telesne težine. Zdrava ishrana ne znači neku posebnu dijetu, već jednostavno unos hrane sa niskim sadržajem masti, prostih šećera i soli, a bogatu biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima, kao i složenim ugljenim hidratima.

• Osnov ishrane su žitarice i proizvodi od njih, kao najbolji izvor energije. Prednost imaju proizvodi od integralnog brašna jer sadrže više vitamina i biljnih vlakana.
• Sveže voće i povrće su neophodan izvor zaštitnih materija, vitamina, minerala, oligoelemenata,
• Meso i prerađevine su izvor gradivnih materija, minerala, ligoelemenata i prednost dati belom mesu i ribi.
• Mleko i mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoće, treba da su zastupljeni svakodnevno.
• Masti i ulja treba koristiti u minimalnim količinama, a prednost dati biljnim uljima, najbolje maslinovom ulju.
• Vodu piti negaziranu, blago mineralnu, 1,5-2 litra dnevno.
• Voće i povrće po mogućnosti upotrebljavati sveže, a ostale namirnice bariti, peći u foliji, na roštilju i slično, a izbegavati prženje i pečenje u masnoći.
• Redovno uzimajte obroke i užine. Ne preskačite obroke, jer tako teže kontrolišete nivo šećera u krvi i unos potrebnih kalorija, a samim tim i telesnu težinu.
• Umerenom, pravilnom ishranom uz deficit kalorija koji je najčešće potreban, gubite i na težini i to postepeno, ne više od 0,5kg. nedeljno, pa će i nivo šećera i telesna težina biti zadovoljavajući.

Servirajte sebi pravu meru – planiranje tanjira

Poštujte osnovna pravila zdrave ishrane: redovnost obroka, raznovrsnost namirnica, srazmernost (ugljeni hidrati 50-55%, masti ispod 30%, belančevine ispod 15%), umerenost. Prilagodite ishranu polu, godinama života, socijalnom, ekonomskom, kulturnom statusu i pratećim bolestima.

• Namirnice sa više UH: Krompir, pasulj, grašak, hleb, testenina, pirinač 25%;
• Meso, riba, jaja, sir 25%;
• Povrće sa manje UH: Spanać, salata, brokoli, karfiol, pečurke, paradajz, paprika…

Uzimajte redovno svoju terapiju, ali ne zaboravite, da je i pored velikog broja tableta i više doza insulina, pravilna ishrana neodvojivi deo lečenja dijabetičara.

Edukacija

Pomoći drugom je dobro.Naučiti drugog da pomogne sebi je još bolje. Saznajte što više o svojoj bolesti, razgovarajte sa svojom porodicom, sa prijateljima, drugim dijabetičarima. Koristite knjige, časopise, internet. Verujte svom doktoru, razgovarajte i najviše pitajte svog doktora. Tu smo i mi da odgovorimo na vaša pitanja i sugestije.

Lekovi

• Cilj je po postavljanju dijagnoze odrediti optimalnu terapiju, što znaci, uvesti lek odmah, insulin što ranije
• Poštujte preporuke vašeg doktora, držite se dogovorenih doza leka i idite na zakazane kontrole.